Po­ro­di­ca Vu­ko­te Mar­ti­no­vi­ća iz Nik­ši­ća jed­na je od mno­go­broj­nih u toj op­šti­ni ko­joj je neo­p­hod­na ma­te­ri­jal­na po­moć. U sta­nu od tri­de­se­tak kva­dra­ta Vu­ko­ta ži­vi sa su­pru­gom, dva ma­lo­ljet­na si­na i ocem ko­ji ima 85 go­di­na. Krov nad gla­vom Mar­ti­no­vi­ći su od Op­šti­ne, lo­kal­nog Cen­tra za so­ci­jal­ni rad i po­sred­stvom Udru­že­nja pen­zi­o­ne­ra, do­bi­li sep­tem­bra pro­šle go­di­ne, a do ta­da, is­pri­čao je Vu­ko­ta „Da­nu”, bi­li su pod­sta­na­ri, i za­kup­ni­nu su je­dva uspi­je­va­li da pla­ća­ju. Iako re­a­la­tiv­no mla­di, Vu­ko­ta (45) i nje­go­va su­pru­ga Bo­ža­na (33) ni­ka­da ni­je­su do­bi­li pri­li­ku za po­sao, što je i uzrok nji­ho­vog iz­u­zet­no te­škog so­ci­jal­nog sta­tu­sa.
– Zbog par­če­ta ze­mlje ko­je je su­pru­ga na­sli­je­di­la od po­koj­ne maj­ke, ma­te­ri­jal­no obez­bi­je­đe­nje po­ro­di­ce nam je ob­u­sta­vlje­no pri­je pet mje­se­ci. Tih 145 eura nam je zna­či­lo mno­go, a sa­da ži­vi­mo od pen­zi­je mo­ga oca ko­ja je oko 60 eura jer se pre­ko Udru­že­nja pen­zi­o­ne­ra za­du­ži za hra­nu, is­ta­kao je Mar­ti­no­vić.
Pen­zi­ja je sma­nje­na i zbog kre­di­ta ko­ji je po­di­gao pro­šle go­di­ne ka­da su se use­li­li u stan. Ta­da je na ot­pla­tu ku­pio špo­ret na dr­va i za­mr­zi­vač ko­je nje­go­va po­ro­di­ca ni­je ima­la. Su­vi­šno je pro­cje­nji­va­ti da je osta­tak od oko 60 eura ko­je sa­da pri­ma­ju uop­šte i do­vo­ljan za pe­to­čal­nu po­ro­di­cu.
– Moj otac je pri­je tri go­di­ne imao sr­ča­nih te­go­ba i neo­p­hod­ni su mu lje­ko­vi, a ve­ći­nu mo­ra­mo ku­pi­ti. Ta­ko, za­pra­vo, sko­ro sve po­tro­ši­mo, a pre­ži­vlja­va­mo jer nam po­ma­že nik­šić­ki Cr­ve­ni krst i po­vre­me­no Cen­tar za so­ci­jal­ni rad. Dok sam mo­gao da ra­dim, po­sla za me­ne ni­je bi­lo, a sa­da sam i ja obo­lio, imam pro­ble­ma sa kič­mom. Neo­p­hod­no mi je bi­lo da u Kli­nič­kom cen­tru u Pod­go­ri­ci oba­vim ne­ko­li­ko sni­ma­nja, ali ni­je­sam imao nov­ca da odem i za­vr­šim sve to, ka­zao je Vu­ko­ta Mar­ti­no­vić.
Bo­ža­na se sva­ko­ga da­na iz­no­va tru­di da po­ro­di­ci pri­pre­mi obrok, a to je iz­u­zet­no te­ško ka­da se naj­če­šće u ku­ći ne na­đe ni­šta. Eki­pa „Da­na” im je uru­či­la pa­ket Ban­ke hra­ne sa osnov­nim ži­vo­tim na­mir­ni­ci­ma, na če­mu su Mar­ti­no­vi­ći za­hval­ni.
– Na­ža­lost, po­treb­no nam je mno­go to­ga. Pri­ma­nja, iz­u­zev dje­do­ve pen­zi­je, ne­ma­mo. Ma­te­ri­jal­nu po­moć smo iz­gu­bi­li jer u se­lu Me­đe­đe po­sto­ji ne­ka ze­mlja ko­ju je ima­la mo­ja maj­ka, a dio je ostao me­ni. U pi­ta­nju je par­če ze­mlje še­ste kla­se u se­lu gdje sko­ro i da ne­ma sta­nov­ni­ka, i gdje ne mo­gu ni do­ći sve i da ho­ću da je ko­ri­stim – is­pri­ča­la je ona.
Ka­ko su osta­li bez ma­te­ri­jal­nog pri­ma­nja Mar­ti­no­vi­ći već mje­se­ci­ma ne pla­ća­ju ko­mu­na­li­je, pa stra­hu­ju da im ne is­klju­če stru­ju i vo­du. Bo­ža­na ka­že da im je te­ško bi­lo i ka­da su bi­li pod­sta­na­ri, gdje su ta­ko­đe osta­vi­li ne­pla­će­ne ra­ču­ne.
– U svoj ovoj ne­vo­lji tru­di­li smo se sa­mo da ni­je­smo ma­kar glad­ni, o osta­lom ni­je­smo mo­gli ni mi­sli­ti jer se ni­je ima­lo nov­ca. Mo­ra­mo dje­ča­ke spre­mi­ti za ško­lu, da bu­du ured­ni, ima­ju pri­bor i knji­ge, a i to sve te­že obez­bje­đu­je­mo. Po­ma­žu nam i kom­ši­je i pri­ja­te­lji, ali su da­nas u ovom vre­me­nu svi u ne­koj ne­vo­lji, ka­za­la je Mar­ti­no­vi­će­va.
Nji­hov sta­ri­ji sin ima 16, a mla­đi 12 go­di­na, i neo­p­hod­no im je obez­bi­je­di­ti pri­stoj­nu odje­ću i obu­ću. Oni ko­ji mo­gu da im na bi­lo ko­ji na­čin po­mog­nu to mo­gu uči­ni­ti po­sred­stvom Ban­ke hra­ne i nik­šić­kog Cr­ve­nog kr­sta, ili upla­tom nov­ca na ži­ro ra­čun ko­ji je na Bo­ža­ni­no ime otvo­ren kod Pr­ve ban­ke Cr­ne Go­re, a broj je 535-0100100599443-66.
B.B.